Музика (грч. μουσική – уметност муза,(лат.musica) је уметност стварања уређених односа између тонова. Музика има три основна елемента:мелодију,ритам и хармонију. Стварање, извођење, важност, а некад и дефиниција музике веома су зависне од културе и социјалних аспеката. Музика се дели у жанрове и поџанрове, али њихове границе и везе понекад зависе од личне интерпретације.

Једно заокружено и целовито остварење музичке уметности се зове музичко дело или композиција. Међутим, музика је репродуктивна уметност, слично као и драма или плес, што значи да се она не своди само на компоновање, него да је компоновано дело потребно и извести (репродуковати, интерпретирати) да би се могло пружити публици као готов производ уметности. Музику изводе интерпретатори, а може се репродуковати на два начина:

• живим извођењем на лицу места, односно конкретним извођењем дела пред публиком на концерту или некој пригодној свечаности;
• пуштањем пре снимљеног садржаја с носача звука (CD,DVD и сл.) преко савремене електронске опреме, као што су радио ,Хи-Фи, и сл.

Музику је веома тешко поделити и категорисати сасвим тачно, због њене комплексности. Ипак, велике се поделе лако могу направити.

По томе чиме се изводи, музика се може поделити на:

• вокалну – музика која се пева, тј. изводи певаним тоновима;
• инструменталну – музику која се свира, тј. која се изводи свирањем на инструменту;
• вокално-инструменалну – комбинацију обе наведене.

По наслову дела музика може бити:

• програмна – уметничка дела која имају одређен наслов којим нам се открива музички садржај (програм). Сва вокална дела спадају у ову врсту, јер имају речи, па тиме и наслов.
• апсолутна – музичка дела која насловом не откривају ауторову замисао (иако, наравно, и оне имају програм). Оваква дела најчешће носе само ознаке за темпо, облик композиције и сл.: Алегро, Рондо, Престо итд.

Постоји и веома широка подела музике по жанровима, а ређе су поделе историјске, зависно од периода у којем је музика настала, и националне, зависно о националности композитора. Посве посебан род је народна музика, која има и друкчија правила (најчешће у певању), те која чини посебан смер на академијама. Из ове музике су „позајмљивали“ највише романтичари, али и класичари, јер је веома богата мелодијама и лепотом.